Zbrkana priča

Neki dan sedi se tako u kaficu, kasni večernji sati, raspreda se o onome sto se nekako propustilo (izmedju spavanja ispod gomile knjiga krivičnog prava i pukog egzistiranja), prepričavaju se na široko i nadugačko neke nebitne priče o nekim zamalo nebitnim ljudima (zašto li uopšte troših dah da ih pominjem kad nije vredno?), i u čitavoj toj zemršenoj propovedi koja uvek počne sa ''Ma šta da ti pričam kad je i dalje sve isto, nema puno novog da se kaže.'' a završi se tako što umesto one kafe od sat vremena-kratak predah od života-pauza u učenju- ispadne četvoročasovno kotrljanje o tamo nekim personama koje bi odavno trebalo da budu prošlost; drugarica me pita: ''Kada ćeš opet početi da pišeš onaj blogspot? Dugo ništa kvalitetno nisam čitala.''. Ispraviće me ako je umesto reči KVALITETNO zapravo upotrebila neku drugu reč, jer evo upravo zbog tog njenog pitanja, podstaknuta tim njenim pitanjem, nisam više lenja i nisam više troma i uzela sam da pišem. 
Opet sam  tako bez cilja, bez ikakve jasne ideje od koje bih mogla da počnem, bez koncepta jer mi je pomalo pravni fakultet zgnječio maštu i onu, kako je moja profesorka srpskog u srednjoj znala da kaže,Andrićevsku rečenicu, počela da škrabam posle više od mesec dana. 

Nikako i nikada nemojte da date nekom da vam tako pomuti zdrav razum, toliko da se zapitate zašto niste dovoljno dobri i zašto je neko drugi njegov/njen izbor a ne vi. Nije reč ni o vama, nije reč ni o njemu, reč je o tome da je u pitranju pogrešno vreme i pogrešno mesto a može se reći i pogrešna osoba. Kad kažem pogrešna ne mislim da ona uopšte nije trebalo da se pojavi tu gde jeste već pogrešna u tom smislu što jednostavno nije vaš par. I nije vaše vreme, i nije vaše mesto i da ne idem sada opet u krug, jednostavno imate tri negativne koje čak ni u matematici nikada neće postati pozitivna.
Samo kažeš sebi da nije važno. NIJE VAŽNO. I nećeš verovati u to kada to budeš izgovarao, možda dobiješ nagon da lupiš par šamara sebi i da prospeš priče kako samo sebe zavaravaš ali već u onom drugom trenutku uhvatićeš sebe kako se sa time miriš i vrlo brzo dospećeš u treću fazu gde to prihvataš. 
Nije važno što pada kiša i što te ona čini depresivnom.
Nije važno što si emotivno umorna i što trenutno sve nekako ne ide po planu.
Nije važno što imaš tako puno da učiš.
Nije važno što se nije javio. Ispravka- nije važno što se ne javlja. 
Nije važno što si se nadala nečemu jer eto i nada nekad zna da propadne. Samo kaži da ti je bilo lepo dok si se nadala. Da ti je to navlačilo osmeh na lice. I automatski znaćeš da je vredelo.
I nije važno što je svet pun govana koja bi jako volela da te vide u toj down fazi u kojoj se možda baš sada nalaziš. Govna su govna, u jednom trenutku odneće ih voda.
Nije važno što su ljudi površni, što te svode na tip. Nije važno što misle da si takva, jer ti znaš da nisi i to je dovoljno.
Nije važno što je znanje postalo brend, retka marka za koju ti treba puno para. 
Nije važno što prave stvari postaju pogrešne a pogrešne se kvalifikuju kao jedine ispravne i legitimne.
Nije važno što klasično izumire a kič i šund gde god da okreneš glavu, guše te i ne daju ti da dišeš. 
Nije važno što trendove postavljaju nepismeni moralni i intelektualni patuljci.

Nije važno jer možeš da menjaš to. Tako što ćeš biti sve ono što oni nisu a trebalo bi da budu. Pomračina nestaje onda kada se pojavi svetlo, pa makar ono bilo usamljeno i slabo.

Samo, nemoj da mu se javljaš. Jedino to sa liste nemoj. Nije zaslužio ni jednog jedinog trenutka.