Nostalgija i prisećanje

T

išina, mir i minuli grad. Vidim samo mrak i čujem jedino kazaljku starog sata na zidu. Kao da svi spavaju. Kao da nema ničega što bih mogla da radim osim ovoga što trenutno činim. Sedim i tonem u sopstvenoj dokolici. Ali tako sam spokojna. Na neki način osećam se slobodno. Osećam se drugačije. Ne znam zašto i ne znam kako, ali čini se da koliko god spokojna bila, ti mi nikada nećeš izaći iz glave. Ni mrak, ni pustoš ne mogu promeniti činjenicu da si otišao. Taj mrak koji mi često uliva i strah i nelagodu. Isti taj mrak koji me trenutno čini čudno zadovoljnom svetom. Stalno si u mojoj glavi. Što kaže Bora u pesmi, danju te mrzim a noću mi dolaziš u snove. Rušiš to spokojstvo za kojim toliko čeznem, ravnotežu koja me drži na nogama. I tada se osećam kao sila gravitacije koja pokušava da se odupre zemlji. Ali bezuspešno. Šta da ti kažem dečko, ti si bio moj san i moj cilj. Bio si razlog mog buđenja i činio si me srećnom. Činio si svet lepšim i boljim a sada te više nema. Otperjao si a?

Ne znam o čemu si mislio. Nije mi jasno kako si mogao. Ne mogu da razumem zašto se uporno, i sada kada te nema više, igraš sa ovo malo zdravih neurona koji su mi ostali? Zbog čega, imaš li odgovor? Ne, nemaš ti glupavi derane. Nikada nećeš imati. Izgleda kao da svaki moj dan kroji sećanje na tebe. Sećanje,uspomena, pa opet sećanje. Ali da li znaš da mi svaka od njih izmamljuje osmeh? Budi u meni onu nostalgiju, glupavu setu koje ne mogu da se oslobodim ma koliko ja to želela. A ono što želim je da nestaneš. Potpuno i zauvek. Iz moje glave i iz te čudne mašine koju zovu srce. Želim da se izgubiš u istoj toj izmaglici iz koje si se pojavio i pomutio mi razum. Da makar nikada nisam srela te plave oči koje su predstavljale  ceo moj svet!  Svet iz koga si se ti nečujno išunjao i zaboravio put nazad. Mislim da nisi ni hteo nazad. I šta da ti kažem sada? Eto, nadam se da si srećan tu gde si. Da ti je dobro i da si našao ono za čim si tragao. Ipak, ja sam bila samo usputna stanica zar ne?  Ne, srećo, ni na to ne znaš da mi daš odgovor. Ja ću ti ga dati.

Ja sam bila nešto što je u tebi našlo izlaz. Iz svih problema i nedoumica. Nešto, što si ti tako olako primio. Ja sam parica koja je ispala iz tvog džepa a ti nisi ni pokušao da je podigneš. Ona koja te je gledala kao nekog  ko je zaslužuje. DA, ja sam ta koja ti je verovala;  opravdavala svaki tvoj pogrešan korak;  trošila reči, vreme, nerve.  Baš ta, koju si ti zgazio. Možda nesvesno, možda potpuno namerno. Mili, ti nisi ni svesan koliko si izgubio. Jer znaš, negde, neko znaće da ceni ono na šta si ti pljunuo. Tu istu paricu koju si ti šutnuo, neko će naći. Čuvaće je. To je nešto što ti nikada nisi umeo mili.

-napisano davno, objavljeno sada