A što te nema?

Otupela, oglupela, pomalo prećutala, pomalo lagala, čini mi se malo oglupela, sedim tako sama sa sobom i pitam se šta bi bilo da je moglo biti. Čini mi se da sam umorna, čini mi se da sam ljuta, a ponajviše da mi smetaju ljudi. Opet dolazi ono vreme kada bih volela da sam beskorisno sama i usamljena. Ono pusto vreme kada sam živela u mom malom svetu, duginih boja, daleko od ljudi. Izlovana od svega što bi moglo povrediti, izolovana od bola, oguglala na laži i sećanja.

Izgubljena, pod pritiskom neizgovorenih reči, jako besna i jako napeta, buljim tako u stare slike, i ne znam više da li to radim zato što sam dokona ili zato što mi nedostaje. Nedostaješ mi ti, nedostaju mi naše tajne. Čini mi se, na slikama boja a u mojoj duši sivo. Neki oblak se nadvio nad amnom, neka kiša počela, pa eto lije već mesecima. Mokro mi je srce, mokra su mi stopala, uspomene polako počinju da blede, vidjam te samo u snovima. Ne mogu da se setim, pokušavam ali bezuspešno. Tuga je sveprisutna i sveobuzimajuća. Čuvala sam te u malenim stvarima, skrivenim pregradama svoga uma, čuvala sam te u sitnicama, rečima, pesmama, slikama.

Slike sam bacila. Izgužvala, pokidala, negde zaturila.

Za pesme sam ogluvela. A reči sam počela da zaboravljam. Reči puste, reči beznačajne. Sve one sate beskrajnog blebetanja, sve one ispisane u porukama, sva ona obećanja za koja sam duboko u sebi znala- neće biti ispunjena. Sve se pretvorilo u prah, i zvezde, i Mesec, i ono drvo pokraj koga smo sedeli, i ona nepregledna poljana gde smo se prvi put poljubili, i svi oni sati nezaboravni, sve je usahnulo, sve uvenulo, sve se izgubilo, rasprslo u vazduh poput atoma prašine.

Želela sam te toliko da sam u toj silnoj želji sagorela. Volela sam te toliko, da me sva ta ljubav spržila. Sada mi neizdržljivo nedostaješ. I ti, i pesme, i reči. I svaki tvoj osmeh, mali i veliki; svaki tvoj pogled, prodoran i čist; svaki tvoj zagrljaj, topao i siguran. Sada sam bleda kopija one stare mene, putnik lutalica, mornar stradalnik, sada tražim put i možda nekog drugog, s kim ću deliti tajne. Pritiska me i ova tišina, i ovaj teški vazduh. Tišti me to što te nema, umorna od samoće tražim svoj mir. Negde. U nekome. Nečemu.