Njemu i za njega

Kako god bilo, ja sam tebe volela.

Jako.  Snažno. Bez kraja i početka.

Volela sam te kao što nikada nisam nikoga.

Ljubila te onako nežno, stidljivo.

Nekad bi mi se obrazi zarumeneli a ti bi mi poklonio jedan od tvojih najlepših osmeha.

Uvek zajedno, uvek radost i uvek čežnja.

                                *

Ali čekaj! Ja sam tebe volela.

Onako naivno, kako samo dete može voleti.

Voleli smo se, prevoleli, razdvojili se.

Sada je drugačije.

U tvojim očima sam nalazila svoj svet.

Živela u tvojoj zenici.

Živela, disala, onda nestala.

Izgubila se bez traga.

                **

Sačekaj časak. Smejali smo se.

Smejali se i plakali.

Nadali se i patili.

Sve je bilo kao san, samo smo mi bili stvarni.

Uvek tu, uvek ispred vremena, plašili smo se budućnosti.

Nadali se. Ginuli.

Sagorela nas ta nada, čekanje i slutnja.

Bili smo drugačiji, bili smo svoji, ja tvoja, ti moj.

Opušteni, srećni.

„Zauvek zajedno.“, imali smo običaj da kažemo.

„Zauvek jedno.“ , umela sam ja da kažem.

                                ***

Prošli smo.

Sada smo opet sami.

Završili smo se.

I ona priča bez početka ima kraj.

Peripetija je učinila zaplet beznačajnim.

Završili smo se, a eto ja sam te volela.

I volela, i želela te,i rasla sa tobom, iz dana u dan.

Volela sam te, pevušila, uživala, sve sa tobom, sve uz tebe.

Bila tvoja, bila potpuno tvoja.

Bila i ostala iako više nismo jedno, iako više nismo spoj.